Masoni žele ured u Bruxellesu

Dio masona zalaže se za otvaranje ureda u Bruxellesu kako bi lobirali protiv sve većeg utjecaja religioznih organizacija na institucije Europske unije.

'Masoni bi trebali prakticirati politiku u pozitivnom smislu, tako da unatoč vlastitim različitim opredjeljenjima, govore o sekularizmu i podižu glas protiv ove ili one vlade ili europskih odluka', rekao je Jean-Michel Quillardet, bivši Veliki majstor lože 'Grand Orient de France' , objavio je European Observer.

Rekao je da su masonske lože u Europi podijeljene kada je riječ o toj temi, da su neki više 'sramežljive' od drugih prilikom privlačenja pozornosti o otvaranju ureda u Bruxellesu. Ali, dodao je da su praktični problemi važniji od podjela.

'Mislim da ćemo jednog dana moći stvoriti opću masonsku delegaciju, zbog slobodnog mišljenja u europskim institucijama. Što se tiče financijske razine imamo mnogo manje resursa nego što ih ima crkva', objasnio je Quillardet. Prva bi zadaća njihova ureda bila promoviranje ideje građanstva.

'Potrebno je nametnuti univerzalnu ideju Prosvjetljenja, koja se sastoji od pojma da su ljudi građani i europski građani prije nego što su židovi, crnci, homoseksualci', rekao je Quillardet te dodao da je loža 'Grand Orient de France' već oformila ćeliju koja pokušava zbližiti sve lože u Europi. 2008. godine masoni su se susreli s predsjednikom Europske komisije Joseom Manuelom Barrosoom.

dnevnik.hr

Bio sam u Briselu.

Po zadatku.

Ovo smo radili. Dakle prije otvaranja. Nije baš ni mala zgrada.

Photos: New Ideal Org – Church of Scientology Brussels

http://orgsaroundtheworld.wordpress.com/2010/02/14/photos-new-ideal-org-church-of-scientology-brussels/


Ovdje se vidi i zadnji dio unutra. Ima tamo mista unutra. Ima i podzemnu garažu. A tamo iza je otvoreno.

http://orgsaroundtheworld.wordpress.com/2010/02/10/new-branch-of-churches-of-scientology-for-europe-opens-in-brussels-belgium/

Lijep je Brisel. Samo vrime im je neko u k. Neko tmurno malo za moj pojam. Al grad je ludilo. Strašno nešto. Baš ono Evropska prijestolnica. Imaju neke skale za popet se u stari dio grada a Boga ti te skale su ko viseći vrtovi šema. To je i široko pun k. Baš se osjetim malim. Inaće sve im je dvadeset puta veće nego od normale. Imaš osjećaj da se penješ na piramidu. I onda baš kad sam se popeo a jedva u p.m , imaš šta to i gazit okrenuo se i ono valjda sunce il zalazak na dolinu. Strava pogled. Ma grad je ajme. Ajme.

Jedva sam se uspea na te skaletine. T oje nešto široko , bar meni se ćinilo i ima gazit dosta. Gore je stari Brisel. Nešto ko Zagrebački gornji grad al nemoš stvarno Brisel uspoređivat s Zagrebom mada je tehnički to tak onešto. Brisel je ipak Brisel. Bog te vidija crka san dok san se do gore penja. I te skale. Ma svaka ima bar po metra i neki bijeli kamen. Ne znam jel mramor. I ima bilja okolo. Ko da si u visećim vrtovima. Sa strane ima malo bilja. I popneš se gore. P.m ko da sam se na piramidu popea. A ono okreneš a pogled i sunce na zalasku il tako nešto. Samo uzdahneš i blejiš. A onda tek vidiš čuda. Taj stari grad. A ito je ogromno. Palača do palače. Strašno nešto. Oči mi ispale. Strava od grada. Sve je uvećano dvadeset puta. Čak i spomenici. Ma ogromno nešto. Osjetiš se ko mala pizda kad dođeš tamo. Koje bogatstvo. Ma grad je ono. Ma nešto. Jednostavno nešto.

Stvarno se ne čudim šta su ga izabrali za glavni grad evropske unije. Grad je ne mogu vam to opisat. Nikad nisam želio ići u Pariz al nakon šta sam Brisel vidija stvarno me povukla i ta ideja da i odem u Pariz pa da vidim svojim oćima šta je to u p.m. Ako je Brisel ovakvi a o njemu se praktički i ne priča na taj naćin , kakakv je hebate taj Pariz o kojemu se priča na veliko i na široko po svijetu baš zbog toga šta je kao eto evropsi kulturn centar i to. Mora da je Pariz onda strva na kvadrat i desetu uživo za ić vidit i prošetat okolo i tak oto i svojim oćima razgledat grad.

U Milanu imamo još veću bazu. Ide tri metra ispod zemlje. Ima lift. Dole ne može svako uć. Nije oružje i to nego podaci. Ne bavimo se kriminalom ok. Možeš uć al ne možeš u svaku prostoriju. Ima bar trideset ljudi koji tu dole na zadnjem katu rade. Iznad ih je više. Ima i kino gore u prizemlju. Baš kino. I to je veliko al nije mi Milano ko Brisel bio fascinantan po toj velićini i svemu. Milano je ok al Brisel je stvarno ono kulturološki šok kad sam zagazio u taj grad. Ma grad je bogatstvo samo takvo. Nešto neopisivo.

Milano je veći. Osim toga to nije jedina centrala u Milanu. Tri su.

Ima i stol za stolni tenis iza. Isto ko u Briselu iza zgrade ima rupa. Ima stol za stolni tenis.

Ima i restoran tu. Moraju ljudi negdje i jest. Ima sedam osam katova poviše. Tu se ući. I tu su i uredi. Sprijeda je recepcija. Radi jedna crnokosa u crnoj uniformi tamo. Ona je See Org. Lijepa mala. Mijenjau se. Baš joj dobro stoji uniforma. Upoznao sam puno cura u See Orgu.

I Milano je lijep grad. Ogroman. Piazza d uomo , Milanska katedrala , ima se i tamo šta razgledavat. Al Brisel mi je ostao u sijećanju kao nešto preogormno. Sve je uduplano dvadeset puta. Ma strašno nešto. Ne može se to opisivat. To se mora vidit svojim oćima.